Zajedničko saopštenje GI „Majka hrabrost“, Udruženja RODITELJ i roditeljskog portala „Bebac“:
Nezavisne evaluatorke, koje su na poziv UNICEF-a i Ministarstva zdravlja Republike Srbije tokom septembra procenjivale stanje „Bebi frendlija“ u Srbiji, u izveštaju su eksplicitno potvrdile žalbe majki na nehuman i neprihvatljiv tretman na porođaju i posle njega – zaključak je da u Srbiji trenutno ne postoji „bebi frendli“ sistem!
Na osnovu zvaničnog izveštaja evaluatorski ovlašćenih ovlašćenih od samog Ministarstva, zahtevamo od Ministarstva zdravlja da na listu prioriteta stavi dalji rad na stvaranju akcionog plana za obnavljanje BF u Srbiji. Doktor Ženevjev Beker iz Irske i dr Elizabeta Zisovska iz Makedonije su na zahtev Ministarstva zdravlja obišle 5 velikih porodilišta i napravile istraživanje.
Evaluacija je izvršena sa ciljem da se izvrši procena dosadašnjeg funkcionisanja BFHI u Srbiji, donese zaključak o trenutnom stanju i formulišu preporuke za obnavljanje BF programa. Izveštaj koji su sačinile eksterne evaluatorke je veoma kritičan prema postojećem stanju u srpskim porodilištima. Prema nalazima u izveštaju, zaključeno je da sadašnji model BFHI u Srbiji nije održiv i kao takav je nedelotvoran, a spram toga, ni jedna bolnica koja ne ispunjava u potunosti BF program ne sme da se naziva „Bebi frendli“ porodilištem.
Izveštaj između ostalog naglašava da medicinsko osoblje ne razume i ne poznaje suštinu „Bejbi frendli“ programa, kao i da u svom radu primenjuje selektivno samo pojedine delove.
Dr Beker i dr Zisovska preporučuju da se ponovo sprovede kompletan proces „Bejbi frendli“ akreditacije i sertifikacije porodilišta. Zahvaljujući razgovorima sa trudnicama i porodiljama, dr Beker i dr Zisovska su zaključile da se majke žale na lošu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima, nedostatak poštovanja kao i nedovoljno posvećeno vreme i pažnju.
„Bejbi frendli“ program majke povezuju sa situacijom u kojoj će, iscrpljene nakon porođaja koji ničim nije olakšan, biti prepuštene same sebi, bez potrebne pomoći i uz vrlo ograničenu obuku o dojenju.
Kao prakse koje treba menjati, izveštaj ističe i restriktivnu politiku prisustva pratioca na porođaju i zabranu poseta. Dok osoblje naših porodilišta takve prakse pravda strahom od infekcija, dr Beker i dr Zisovska naglašavaju da nema dokaza da stvarni rizik od infekcija postoji. Osnovna preporuka nalaže da se u porodilištu u centar sistema stave majka i novorođenče, i svi tretmani i prakse prilagode njihovim potrebama, umesto da se, kao do sada, zdravstvena nega pasivno sprovodi nad njima.