Mada znamo da se jako često dešava nedozvoljeno reklamiranje adaptiranog mleka (što je Zakonom zabranjeno, kao i Kodeksom zamena za majčino mleko), retko kada imamo dokaze za takvo delovanje kompanija koje proizvode i/ili distribuiraju zamene za majčino mleko. Početkom oktobra naša članica MIlena Kostić, dobila je pošilju od kompanije „Medis pharma“, u kojojk se reklamira adaptirano mleko. Nakon što smo alarmirali javnost, ali i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, klupko je počelo da se odmotava.
Naime, iako su predstavnici ove kompanije prvobitno izjavili kako su oni „kupili“ bazu podataka, ispostavilo se da su platili kompaniji „Care direct“ koja legalno prikuplja podatke porodilja da direktnim mailingom kontaktira porodilje.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak povodom vesti da su lični podaci porodilja prodavani jednoj kompaniji koji ih je koristila za reklamiranje svojih proizvoda, koji ne smeju da se reklamiraju. Poverenik je naveo da ukoliko pravno lice prikuplja podatake o ličnosti građana, ono mora prethodno upoznati građane sa svim aspektima obrade njihovih podataka pa i s tim da li će podaci biti ustupani trećim licima.
– Suprotno postupanje predstavlja nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti… Prodaja podataka o ličnosti može biti dozvoljena samo ako su se s njom prethodno izričito, u pisanoj formi, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, saglasila lica o čijim podacima se radi. U suprotnom nedozvoljena je i predstavlja kažnjiv prekršaj navodi se u saopštenju.
Šabić je, takođe, upozorio građane da je veoma važno da vode računa o tome kakve saglasnosti u raznim prilikama potpisuju.
– U više slučajeva utvrđeno je da su građani olako, bez jasne predstave o sadržini onog što potpisuju, stavljali svoj potpis na dokument koji predstavlja formalnu saglasnost za različite vrste obrade podataka o ličnosti. Neopreznost te vrste može imati i vrlo neprijatne posledice, a takođe onemogućava ili bitno otežava zaštitu prava u slučaju da do zloupotrebe podataka dođe – naveo je Poverenik.
Iako je mnogo roditelja veoma malo upoznato sa Zakonima i sa zaštitom dojenja, pa su mnogi od njih smatrali da u ovom slučaju nema ništa sporno, naglašavamo da je ovaj slučaj problematičan sa najmanje dva aspekta:
- kompanijia koja distribuira adaptirano mleko je direktno kontaktirala mame, što je zabranjeno i Zakonom i Kodeksom čija je svrha da štiti dojenje (inače, u Srbiji isključivo doji bebe prvih 6 meseci samo 13 odsto mama).
- mame nisu adekvatno informisane zašto daju svoj potpis, a u nekim slučajevima je više nego očigledno da mame nisu dale svoj pisani pristanak, već da je potpisao neko UMESTO njih, što je krivično delo.
