Poremećaj raspoloženja kod tinejdžera – depresija i anksioznost
U adolescentskoj depresiji, ono što roditelji najčešće prvo primete jeste izrazita povučenost ili kada njihovo dete-tinejdžer prestane da radi stvari koje obično voli. Naravno, mogu postojati i druge promene kao što su: tužna raspoloženja koja dugo traju, razdražljivost, promene u apetitu, poremećaj spavanja, popuštanje u školi; sniženo samopoštovanje.
Kako je depresija poremećaj koji remeti unutrašnji emocionalni život pojedinca i retko se manifestuje u obliku ometajućeg ili problematičnog ponašanja, nije ga tako lako detektovati i otkriti.
Često se dešava da kada članovi porodice ili bliže okruženje primete kod adolescenta nedostatak interesovanja za većinu stvari, da je adolescent već neko vreme depresivan. Takođe, i samoj osobi je potrebno vreme da prepozna da njena razmišljanja kao i emocionalna reagovanja odstupaju od uobičajenog.
Važno je i napomenuti da razlikujemo Major (kliničku, tešku) depresiju koju definišu grupa simptoma koje smo naveli u uvodnom delu – oni se javljaju u teškim epizodama u period intenzivnog trajanja od sedam do devet meseci.
Pored ovog poremećaja raspoloženja, razlikujemo i distimiju (hronično trajni poremećaj raspoloženja) kod koga su simptomi blaži ali mogu trajati značajno duže. Iako se čini da iskustvo distimije može biti manje iscrpljujuće za dete, rizik je da je postoji više akumulirane štete jer je dete više vremena bilo van procesa zdravog razvoja.
Anksioznost
Anksioznost je normalan sistem adaptacije koji telu šalje signale kada je u opasnosti. Ali, anksioznost postaje problem kada nije zanovana na realnom uverenju u kojoj meri je ta situacija opasna (npr. kada postoji anksioznost kod tinejdžera u onoj meri pred neko takmičenje da to može uticati na povlačenje-odustajanje od takmičenja na sam dan kada se takmičenje događa iako su tome prethodili meseci treniranja; uveravanje okoline i bližeg okruženja da je u redu bilo koji plasman da osvoji ne doprinosi smanjenju osećaja anksioznosti i ne odustajanju od takmičenja).
Postoje i primeri kada je kod adolescenta prisutna anksioznost od detinjstva. U tim slučajevima i način života adolescent je organizovan na takav način da minimalizuje mogućnost “novih životnih situacija” (ne menja se izbor aktivnosti i okruženja, izbor prijatelja, očekivanja i ograničenja su čvrsto postavljenja) Teže je lečiti anksioznost što je dete duže živelo s njom jer je razvilo nezdrave mehanizme suočavanja sa situacijama koje su nove ili manje poznate i zahtevaju angažovanje, fleksibilnost ili adaptaciju.
Zanimljivo je da su anksioznost i depresija u većoj meri zastupljeni kod devojčica nego kod dečaka. Pre puberteta postoji ista mogućnost razvoja poremećaja ponašanja kod oba pola, ali već od sredine adolescencije devojčice imaju dvostruko veću šansu da dobiju dijagnozu poremećaja ponašanja nego dečaci.
Neurološka istraživanja su utvrdila da postoje razlike u načinu na koji devojčice i dečaci obrađuju emocionalne stimuluse. Djevojčice sazrevaju, u smislu prepoznavanja emocija, brže od dječaka – i ta osetljivost čini ih ranjivijim, samim tim podložnijim na depresiju i anksioznost
Ukoliko primetite simptome depresije ili povećane anksioznosti kod svog tinejdžera obratite se nekoj od postoječih ustanova za mentalno zdravlje.
više o ovoj temi možete pročitati na sajtu: https://childmind.org/article/mood-disorders-and-teenage-girls/
Ivana Slankamenac,
Pedagog i grupno-analitički psihoterapeut u superviziji;
Autorka programa podrške “Da mama bude dobro”
Još tekstova iz psihološkog savetovališta pogledajte ovde:
