Image default
Press clipping

Srednji vek i bubašvabe na dečjim odeljenjima

Inicijativa udruženja “Roditelj” da se u nekim bolnicama bar opere posteljina

Samo valjda još u Srbiji po bolnicama gde su smeštena deca caruje prljavština. Decu vezuju da “ne plaču”, a ne postoje karantini – tvrde u udruženju
BEOGRAD – Veliki broj roditelja koji imaju nesreću da sa svojom obolelom decom provedu nekoliko dana na bolničkom lečenju nose gorka iskustva. Nažalost, ona se ne odnose samo na loše uslove u nekim našim našim ustanovama, loš smeštaj i ishranu, već i na higijenu, neljubaznost osoblja i nedostojan tretman pacijenata. Beogradskom udruženju “Roditelj” u više navrata su se javljali nezadovoljni roditelji, često i s nedoumicom da li da napuste bolnicu usred lečenja dece i promene zdravstvenu ustanove. Angelina Radulović iz udruženja “Roditelj” kaže da su oni pokrenuli akciju za bolje uslove i smeštaj dece i roditelja u bolnicama.

– Moramo da pogledamo malo dalje od stranih donacija za automobile i gole zidove bolnica i zavirimo u život u tim bolnicama. Hoćemo da vidimo u kakvim se uslovima leče deca, kako to da bubašvabe i bubaruse hodaju po malim pacijentima, zašto mame spavaju na stolicama, zašto se na pregled specijaliste danima čeka. Ili, zašto medicinsko osoblje vezuje decu za krevete, ili zašto se ona sa zaraznim bolestima ne odvajaju od ostalih – nabraja Radulovićeva.
Za rešavanje tih problema nije potrebno mnogo novca, navode u “Roditelju”.
– Donatori bi mogli da kupe bar po dve stolice na kojima spavaju majke jer ne smeju da se naslanjaju na dečje krevet ili da daju novac za dezinsekciju. Udruženju “Roditelj” se javljaju roditelji koji su imali loša iskustva u bolnicama i po prvi put su se osmelili da javno, imenom i prezimenom stanu iza onoga što već zna čitava javnost. Bahatost, neljudskost, nehigijena u tim ustanovama vređa dostojanstvo mnogo više od neokrečenih zidova i stare fasade – naglašava Radulovićeva.

Milena Blagojević je pre tri dana sa svojom bebom izašla iz Instituta za majku i dete i zgrožena je higijenom i ponašanjem sestara u bolnici.
– Žene spavaju na plastičnim stolicama i iz soba mogu da izađu samo kada idu u toalet, a bebe su u gvozdenim krevetićima, na prljavim duš°ecima i prljavoj posteljini. Nema tuša, a sve što vam treba u bolnici morate sami da donesete. Sestre su strašno neljubazne, stalno galame i bude decu, a mališane koji su sami u bolnici vezuju za krevet. Raspored poseta ne postoji i sve zavisi od volje sestara koje same određuju koliko traje poseta. Sobe su pune buba koje šetaju po deci – priča Blagojevićeva.

Roditelji predlažu da se, umesto redovnog “potkupljenja sestara” kafom ili čokoladom, uvedu nagrade i izbor za najbolju sestru meseca. Oni smatraju da će se na taj način poboljšati ponašanje bolničkog osoblja.

Glas javnosti, januar 2007.

Povezani tekstovi

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More