Dobre prakse za uspešno uključivanje roditelja u škole
Autor članka: Dragana Soćanin, osnivač udruženja RODITELJ
Sve češće smo svedoci veoma izraženog nezadovoljstva roditelja prema školama. Kritikujemo način rada, kako pristupaju i rešavaju problema, itd. Sa jedne strane, roditelji imaju utisak da su škole nepristupačne za saradnju. Sa druge strane, a oni koji u školama rade sa decom smatraju da su roditelji nesaradljivi.
Problem dakle, postoji.
Kao očigledan uzrok može se izdvojiti nedostatak stvarne i kvalitetne komunikacije. To za posledicu ima sve veći jaz, nezadovoljstvo i niz neiskorišćenih potencijala sa obe strane.
Komunikacija roditelj – škola – roditelj najčešće se svodi na krajnji ishod procene znanja – ocenu. Povremeno i na akutne probleme tehničke ili finansijske prirode. Kada se postavi pitanje učešća roditelja u školama, najpre se pomisli na Savet roditelja. U razgovorima sa roditeljima, u dugogodišnjem radu našeg udruženja, nismo čuli mnogo pozitivnih iskustava.
Tokom 2011. godine sproveli smo anketu koja nam je ukazala na stavove roditelja o nekim školskim pitanjima ali i na nivo njihove informisanosti.
Veliki broj roditelja zapravo ne zna tačno čemu Saveti služe. Takođe ne prepoznaju svoju „moć“ da utiču na menjanje nekih loših praksi i uvođenje boljih rešenja. Dosta njih nije dovoljno upućen ni u proces inkluzivnog obrazovanja. Često smo nailazili na odgovore koji se protive inkluzivnim odeljenjima. Mesta koja su predviđena za obrazlaganje iznetog stava u anketi najčešće su ostavljana prazna.
Roditelji koji su u Savetima, na više mesta su kritikovali ta tela kao dekorativna i nefunkcionalna. Međutim, nisu dali konkretne predloge za rešenja i unapređenja.
Sa druge strane, od predstavnika nekih škola mogli smo da čujemo: „ovo smo promenili na zahtev roditelja prošle godine“. Dakle, dobri primeri postoje, samo ih treba pronaći, a neki su nam možda i pred nosom. Treba ih prepoznati.
Roditelji osete da su deo promena onda kada su zapravo deo povremene lavine koju je konkretan problem pokrenuo. Uglavnom su to školske afere ili neprijatni događaji, čiji su oni ili njihovo dete lično akteri. Ali, tada je već kasno za konstruktivne kritike.
Kako pokrenuti mehanizme za uspešno uključivanje roditelja u škole?
Gde leži problem? Kako ga identifikovati i pokrenuti mehanizme za rešavanje?
Kada govorimo o ovoj temi uglavnom percipiramo dihotomiju: mi i oni. I to rade obe strane, i „mi“ i „oni“. Moramo priznati da nas baš ovakva postavka godinama održava u začaranom krugu. Zato se taj jaz samo još produbljuje i rigidnost povećava – s obe strane.
Roditelji se nadaju da će deca u školi dobiti neophodnu „opremu“ koja im je potrebna da uspeju u životu. Škole očekuju da će im roditelji pružiti podršku koja im je potrebna da uče i odrastu. Ovaj krug, kuća-škola-kuća je upravo onaj koji je predmet debata i zauzimanja strana.
Ono što treba da bude zadatak društva (a to smo mi sami), jeste da premosti taj jaz i da se fokusira na partnerstvo. To će povećati učešće svih strana u promovisanju socijalnog, emocionalnog i akademskog razvoja dece. Već smo na pravom putu ako se držimo principa da smo na istoj stazi i sa istim zadatkom. Sa svešću o tome da je u najboljem interesu naše dece ako smo dve strane koje komuniciraju i sarađuju.
Kako motivisati škole da aktiviraju roditelje? Kako motivisati roditelje da se više uključe?
Roditelji se veoma malo interesuju za sam proces sprovođenja i kvaliteta nastave. I kada su uključeni u neku školsku aktivnost, to je uglavnom posmatrački posao. Nešto u čijem stvaranju nisu zapravo učestvovali, nego su došli da vide ishod na kraju. Samo prisustvo u školskom prostoru im ne daje osećaj i da su zaista i deo procesa školovanja svog deteta.
Roditelji koji dobiju priliku da od samog početka učestvuju u stvaranju nečega, su zadovoljni i u nastavnicima vide saveznike. Nastavnici, sa druge strane, mogu da imaju višestruke koristi od roditelja, a problemi se onda lakše i rešavaju.
Saveti roditelja u školama kao pokretački mehanizam
Kako sam pomenula ranije, i sami roditelji koji su u Savetima nisu zadovoljni načinom na koji učestvuju. Roditeljima koji nisu u Savetu, ta tela su daleka sa nejasnim aktivnostima i sumnjivim načinima odlučivanja.
Iz ličnog iskustva mogu da tvrdim da ni svi roditelji koji ulaze u Savet zapravo ne znaju šta ih čeka. Često se sastanci Saveta odlažu jer nije prisutan dovoljan broj roditelja da bi se održali. Savet roditelja je na dobrovoljnoj i volonterskoj bazi. Samim tim samo je dobra volja roditelja da li će se za njega prijaviti ili ne. Neki prekasno shvate da im ti sastanci oduzimaju više vremena nego što su spremni da izdvoje.
Za premošćivanje onog jaza kog sam ranije pominjala, ovo je velika tačka spoticanja. Osim toga postoji još nekoliko ključnih elemenata na koje se treba osvrnuti:
Nekoliko saveta za roditelje u Savetu:
- ukoliko se prijavite za Savet budite spremni da svoje obaveze revnosno izvršavate,
- imajte na umu da ste tu ne zarad najboljeg interesa vašeg deteta ali i sve druge dece,
- mišljenja koja iznosite ne bazirajte samo na osnovu ličnog iskustva ili ličnih mogućnosti, već imajte u vidu širu sliku,
- Savet zastupa roditelje, ne stavove škole, upamtite da se ključne promene mogu desiti upravo vašim zalaganjem,
- vodite se principima PPP: primedbe, predlozi, pitanja,
- ako imate promedbu ponudite i predlog rešenja ili otvoreno pitanje koje treba da se rešava na višem nivou,
- od velikog je značaja da budete prisutni na svakom sastanku, koliko god često se oni održavali,
- i na kraju, ukoliko unapred znate da će vam sastanci oduzeti više vremena nego što ga imate, nemojte ni ulaziti u Savet.
Kako možemo da radimo zajedno?
Saveti roditelja u školama su samo jedna karika u lancu koji ne sme izostaviti nikoga. Za uspešno partnerstvo potrebno je uključivanje svih. To znači i lokalnih samouprava, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih institucija. Uspostavljanje mreže saradnje i sveobuhvatan pristup rešava mnoge početne probleme.
Primeri za uspešno uključivanje roditelja u škole:
I roditelji i nastavnici imaju veliki udeo u vaspitanju i obrazovanju dece. Međutim, jedino partnerski mogu da doprinesu izgradnji poverenja. Škola treba da je otvorena institucija za celu porodicu.
Mnoge zemlje imaju veoma interesantne prakse koje podržavaju uključivanje roditelja ali i cele porodice. U mnogim zemljama postoje raznovrsna udruživanja roditelja i nastavnika, na lokalnom, ili nacionalnom nivou, pa i šire. Američka asocijacija nastavnika i roditelja (National Parents and Tachers Association – PTA) se vodi jednostavnom formulom:
Otvorene škole + Uključeni roditelji = Uspešni učenici
Ova asocijacija, svake godine posveti jednu nedelju celoj porodici. Ovo se zove: „Take Your Familly To School Week“ (“Povedi svoju porodicu na skolsku nedelju” ). Aktivnosti se planiraju unapred, zajednički i svake godine postaje sve raznovrsnije.
U takvim školama smatraju da je porodica aktivni učesnik u obrazovanju dece u školi. Roditeljima su tako dostupniji i načini komunikacije sa direktorom i nastavnicima. Prisustvo ali i aktivno angažovanje u planiranju i pripremi aktivnosti je dragocen način da se ojača i održi taj odnos.
Škole u Kanadi praktikuju uključivanje roditelja u škole na nivou Saveta roditelja. Savet osmišljava aktivnosti za svaku godinu koje će uključiti sve roditelje, decu i nastavnike. Za to postoji unapred određen simboličan budžet (sa lokalnog nivoa) koji može da pokrije finansiranje tih aktivnosti. Aktivnosti su razne od obeležavanja nekog značajnog dana do tematskih radionica (o zdravom načinu života, ekologiji i sl). Često i štampaju pamflete kojima informišu ostale roditelje o važnim događajima. Tako roditelji planiraju i razvijaju mini projekte koje tokom godine realizuju.
Neke od zajedničkih aktivnosti roditelja i škola:
- Zdrav način života – sajam zdravlja u školi koji ima za cilj da podstakne porodice na zdraviju ishranu i zdravije stilove;
- Tinejdžeri i stres – radionice za roditelje, decu i nastavnike na kojima se razgovara o životu tinejdžera;
- Roditelji roditeljima – iskustva roditelja dece koja završavaju školu a služi drugim roditeljima kao podrška;
- Vodič kroz vrtiće – roditelji pišu za roditelje sledećih generacija o svojim iskustvima i dobrim praksama;
- Priprema za uspeh – radionice o najuspešnijim metodama koje mogu da koriste kod kuće oko pomoći deci pri rešavanju domaćih zadataka;
- Roditeljstvo internet generacije – radionice koje drže nastavnici i roditelji jedni drugima o bezbednosti dece na internetu;
- Dani nenasilja – radionice u koje je uključena cela zajednica o vršnjačkom nasilju, iskustvima i rešenjima;
- Biblioteka za roditelje – opremanje biblioteke koju roditelji mogu da koriste;
- Upoznajte pisce – radionice namenjene učenicima, nastavnicima i roditeljima koji čitaju svoje radove.
Ovo su samo neki od mnogih primera koji su planirani za realizaciju ove školske godine u Kanadi. Sredstva koja se izdvajaju za ove aktivnosti na godišnjem nivou po jednoj školi nisu veća od 1.000 kanadskih dolara. Mnoge aktivnosti koštaju tek nekoliko stotina dolara.
Vršnjačka podrška
Ako pogledamo još jednom opis aktivnosti primetićemo da je veoma naglašena vršnjačka podrška. To je način da roditelji drugim roditeljima (peer-to-peer support) prenose svoja znanja i iskustva.
Udruženje RODITELJ ima dugogodišnje iskustvo upravo sa vršnjačkim radionicama. Svi dobro znamo iz iskustva da je upravo ova vrsta podrške roditeljima najdragocenija. Potreba za njom ne jenjava kako dete odrasta, samo menja svoje oblike veslajući kroz drugačije teme. Vršnjačka podrška prisutna u školama u Kanadi se, kako vidimo, ne odnosi se samo na roditelje. Na njihovim radionicama su prisutni i nastavnici, koji takođe imaju priliku za dragocenu razmenu iskustava. Sve se to odvija u jednoj atmosferi koja je izdvojena iz svakodnevnog kalupa.
Ovako koncipirane aktivnosti i zbližavaju nastavnike, roditelje i decu i u velikoj meri olakšavaju rešavanje problema. I najvažnije, one uključuju sve aktere koji su inače prisutni u vaspitanju i obrazovanju naše dece. To su predstavnici i lokalne zajednice, zdravstveni i socijalni radnici, psiholozi i pedagozi. Na kraju, vršnjačka podrška i edukacija daje pravo izobilje znanja.
Šta smo naučili…
Kako da prekinemo ovaj začarani krug nepoverenja, u kom svi trpe?
Prvi korak je, svakako, da priznamo da postoji problem. Drugi korak bi bio da ga pobliže upoznamo. Preporučeni treći korak u ovakvim situacijama je da proverimo da li je neko već imao takav problem, i kako ga je rešavao. Ili da vidimo šta zapravo rade oni koji nikada takav problem nisu ni imali.
Nije sramota pogledati u tuđe dvorište. Lakše ćemo doći do rešenja koje bi odgovaralo konkretnim potrebama našeg dvorišta i bilo prilagođeno specifičnostima naše situacije. Dobra praksa koja zaživi u jednoj školi ili opštini, ima potencijal da pokrene lančanu reakciju i novi začarani krug – promene na bolje.
Mogućnosti ima nebrojeno. Teoretisanje o njima može biti vrlo plodonosno jer širi vidike i otvara nove načine i kanale komunikacije. Ali odgovornost za realizaciju svih idejnih rešenja leži isključivo na nama. Mi držimo ključ za upeh naše dece u školi i dalje – u onome za šta ih škola priprema. Mi treba da im stvorimo put koji je prohodan.
Obrazovni sistem nije smeštanje znanja u dečje glave, već – važnije od toga – stvaranje uslova u kojima će se deca obrazovati.
Izvori i korisna literatura:
Graue, M. E. (1999): Representing Relationships Between Parents and Schools: Making Visible the Force of Theory1, presented at the session „Postmodern Reflections“ at the Reconceptualizing Early Childhood Education Conference, 1999, Honolulu, Hawaii http://parenthood.library.wisc.edu/Graue/Graue.html
Ontario Ministry of Education Press:
School Councils:A Guide for Members,2001, http://www.edu.gov.on.ca/eng/general/elemsec/council/updates02.pdf
Shared Solutions – A Guide to Preventing and Resolving Conflicts Regarding Programs and Services for Students with Special Education Needs http://www.edu.gov.on.ca/eng/general/elemsec/speced/shared.pdf
National Parent Teacher Association (PTA):
Take your family to School Week: http://www.pta.org/take_your_family_to_school.asp http://www.trabucomesapta.org/forms/Take%20Your%20Family%20to%20School.pdf
Discover The Power of Partnerships: http://www.pta.org/Documents/BSP_Booklet.pdf A How-To Guide on Promoting Father Involvement: http://www.pta.org/Father_Involvement_How_To_Guide.pdf