Darovitost se ogleda u visoko razvijenoj sposobnosti, bilo opštoj ili specifičnoj (matematička, lingvistička, muzička, likovna), koja omogućava natprosečna dostignuća u određenoj oblasti. Kako bi bili u mogućnosti da na odgovarajući način podstiču i neguju talente svog deteta, i da različite aktivnosti usmeravaju na razvoj potencijala deteta, roditelji pre svega treba da upoznaju prirodu i osobenosti darovitosti, kao i potrebe darovite dece.
Koje su karakteristike darovite dece?
Utvrđeno je da se neka svojstva darovitosti deteta manifestuju već na ranom uzrastu. To su pre svega: ubrzani rani razvoj, razvoj ranog govora i jezika (zreliji i bogatiji rečnik u poređenju sa rečnikom svojih vršnjaka), rano čitanje i pisanje, izuzetna sposobnost učenja (brzina sticanja znanja, dubina razumevanja, kapacitet pamćenja), dobra sposobnost koncentracije, kreativnost i emotivna stabilnost.
U pogledu interesovanja, darovita deca pokazuju veoma veliku intelektualnu radoznalost, izražavaju posebno interesovanje prema knjigama, atlasima, enciklopedijama. Vole da diskutuju, pri tom raspolažu sa dosta informacija, postavljaju pitanja, stalno traže dodatne informacije i objašnjenja, teže razvoju ideja, pokazuju sposobnost inicijative i entuzijazma za ono što ih interesuje. Pri tom imaju jaku unutrašnju motivaciju i vođena su visokim motivom za postignućem.
Osim što uče brže od prosečnog deteta, i sam kvalitet učenja se razlikuje. Darovita deca brzo usvajaju nove ideje i pojmove, povezuju ih i uopštavaju. Lako izvode zaključke na osnovu datih informacija. Pri učenju su dosta samostalna i od odraslih traže minimum pomoći pri savladavanju određenih zadataka. Ova deca često samostalno stvaraju pravila i nalaze nove, originalne načine rešavanja problema. Upravo zbog originalnih ideja i sposobnosti posmatranja stvari iz drugačijeg ugla, može se reći da su darovita deca kreativnija od svojih vršnjaka.
Sa druge strane, roditelji mogu da se susretnu sa sledećim problemima:
- Iako su jako dosledna i odlučna, neretko se dešava da darovita deca nisu zainteresovana da slede ciljeve. To se dešava u slučaju kada nemaju dovoljno podsticaja ili ako obavljaju zadatke koji ne zahtevaju određene napore već zahtevaju aktivnosti koje se više puta ponavljaju. Zato ih treba usmeravati da svaki preuzeti zadatak dovrše jer upravo zbog interesovanja za mnoge stvari ili ideje dešava se da mnogo toga započnu ali ne završe.
- Prilikom rada na zadacima koji ih manje interesuju, koje smatraju isuviše lakim i nezanimljivim darovita deca mogu da podbace, da zapadnu u dosadu i da ometaju drugu decu. Dešava se da takve zadatke završavaju brzo ali pogrešno.
- Darovita deca su suviše samokritična. Teže da izvršavaju zadatke do perfekcije, pa isto očekuju i od drugih. Zbog kritičnosti prema sebi i drugima imaju malo prijatelja, ne funkcionišu dobro u grupnom radu, ne pristaju na kompromise, vole da “šefuju”.
Zbog svega navedenog samo odgajanje darovitog deteta za roditelje predstavlja veliki izazov i kontinuirani proces koji zahteva puno ljubavi, truda, pažnje, podrške, razumevanja i poštovanja njegove jedinstvenosti a kao rezultat takvog vaspitanja svakako će biti zrela, zadovoljna, zdrava i samostalna ličnost.
Maja Milošević
pedagog, Niš
Photo credit: FreeDigitalPhotos