26. marta 2015. godine pozvani smo da budemo gosti radionice znakovnog jezika koju su nastavnici i deca iz škole za decu sa oštenjem sluha „Radivoj Popović“ iz Zemuna održali u Osnovnoj školi „Sonja Marinković“. Kako sa ove dve škole dugo i lepo sarađujemo predložili smo da se napravi reportaža u Vodiču za roditelje o aktivnostima Udruženja i Saveta roditelja opštine Zemun koje sprovodimo u cilju unapređenja inkluzivnog obrazovanja i širenja primera dobrih praksi u zajednici.
U emisiji je predstavljena Koalicija za monitoring inkluzivnog obrazovanja čiji smo mi deo sa još 5 organizacija iz Srbije, kao i publikacija „Vodič za roditelje – prepoznavanje i prijavljivanje slučajeva diskriminacije“.
Naglasili smo takođe da smo tokom sprovođenja različitih aktivnosti SRO Zemun saznali za fantastične primere dobrih praksi koji nisu dovoljno promovisani u zajednici, a koji su već postali tradicija pojedinih škola. Jedan od takvih primera je i druženje učenika ove dve škole na likovnim radionicama i prva radionica znakovnog jezika koja je nastala upravo na inicijativu samih učenika.
Prilog „Protiv diskriminacije“emitovan je 12. aprila u emisiji „Vodič za roditelje“ a možete ga pogledati i OVDE na njihovom YouTube kanalu.
Zahvaljujemo se naročito ekipi Vodiča .
Kako je tekla sama radionica možete pogledati na FB stranici škole „Radivoj Popović“, a evo i kako su oni opisali radionicu:
Na ovaj način smo ispunili želju učenika ove škole da nauče da komuniciraju sa svojim vršnjacima iz naše škole. Radionica je bila medijski propraćena po preporuci Olivere Majdič i Dragane Soćanin, iz Saveta roditelja Zemuna i Udruženja „Roditelj“, koje su mediji kontaktirali na temu stanja inkluzivne prakse u školama.
Radionica je u medijima predstavljena kao jedan primer dobre inkluzivne prakse, odnosno saradnje redovne škole i škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Kamere su snimile delove radionice na kojoj učenici OŠ „Sonja Marinković“ spontano i otvoreno uspostavaljaju komunikaciju sa učenicima OŠ „Radivoj Popović“.
– Cilj nam je da se ne mešamo mnogo nego da pomognemo deci da nauče da sama komuniciraju. Objasnio sam deci koja čuju da treba da govore jasno jer naša deca koja imaju oštećenje sluha mogu da čitaju govor sa usana. Ohrabrili smo ih da uče jedni od drugih i da gluva deca samostalno pokazuju drugarima koja čuju znakovni jezik. Deca su se snalazila, koristila su sve dostupne mogućnosti komunikacije… i uspelo je. To je nešto potpuno novo, a naša uloga je da to sve organizujemo i nadziremo-rekao je mr Stevan Nestorov, koji je tumač za znakovni jezik i kao defektolog radi u OŠ „Radivoj Popović“. – Danas je tu da mi pomogne i koleginica Jelena Subotić, takođe defektolog, a sve ovako dobro funkioniše zahvaljujući koleginici Olgi Brdar, pedagogu u „Sonji Marinković“ koja je decu unapred zainteresovala i senzibilisala.
Na početku obuke, mr Stevan Nestorov pokazao je deci da je znakovni jezik veoma jednostavan, jer se gestovima oponašaju spontani, prirodni pokreti, koji imitiraju neke pojmove, kao: ključ, automobil, pas, mačka, škola, ja, ti … Naš učenik Milovan Mitrović je pokazao deci dvoručnu azbuku, a deca su spontano oponašala njegove pokrete.
U nastavku radionice predložili smo da svakoj grupi učenika ove škole, priđe po jedan naš učenik, da bi im pokazivali reči i rečenice, koje su deca želela da nauče. Koleginica Olga Brdar, pedagog u OŠ „Sonja Marinković“ koja je ustvari inicirala ovako lepu saradnju među školama izjavila je da procenjuje da je radionica bila veoma uspešna, jer je protekla u divnoj, vedroj i prijateljskoj atmosferi.
Učenici obe škole su bili veoma zadovoljni, jedni što uče nešto novo i zanimljivo, a drugi što su se pokazali kao dobri „nastavnici“ svojim mlađim drugarima. Nakon održanog prvog časa obuke u znakovnom jeziku, nastavljeno je sa likovnom radionicom, koju je vodila Jovana Dragić, nastavnik likovne kulture OŠ „Radivoj Popović“.
